napravio sam sajt/blog koji nosi ime Foto Reportaza, i tamo kacim male reportzazice. Tematika uglavnom iz beograda, zivot u njemu, sam beograd i jos mnogo toga. A od stoko sam krenuo i da iz prilozene fotografija kacim i malu mapu gde su napravljene same fotografije. Tako da ako nekoga i to zanima moze videti. Evo kako to izgleda: http://fotoreportaza.wordpress.com/2010/09/15/stari%C2%A0beograd/
Toliko od mene za ovo javnjanje ! Pisemo se uskoro !
p.s. Hvala ljudima koji jos uvek citaju moj blog i komentarisu clanke!
Prosle noci, macak odluci da nece vise da spava i negde oko 6h ujutru on krece da skace po sobi, i tako skakutajuci, zavrsi na vrhu police i sa nje obori kutiju koja je bila puna magic kartica. (magic the gathering). Kada je ta kutija pala, kartice kojih je bilo verovatno preko 300-400 su se tako lepo prosule po celoj sobi da sam dobio nervni slom. Sva sreca soba je cista pa im kao nije nista. I tako nervozan dodjoh do sledeceg:
Nije me bilo bas duze ali i svasta se izdesavalo. Cekala se i dosla ta 2010. godina. Za neke je prosla 2009. bila godina ciscenja, za neke ne. Ko ju je kako shvatio, valjda tako nekako. U svakom slucaju evo nas u 2010. pa cemo videti kakva ce ona biti. Za mene je ta prosla godina bila, dal godina ciscenja ili nesto drugacija ne znam, al da su se desile neke velike stvari desile su se. Batalio sam fax, pokusao da upisem FDU kameru, bio na Ohridu, upoznao mnogo ljudi, naucio jos dosta toga. I tu negde pred kraj, upadoh u Blic, kao foto reporter. Sada tamo fotkam i skoz mi lepo. Ucim dosta, ljudi su normalni, svaki dan se cuje nesto novo. Krenuo sam da crtam, evo ovaj crtez na pocetku teksta je jedan od tih, stim sto je ovaj crtan u photoshopu, ostali su na papiru.
Uskoro ce biti i nekih filmica kracih, trebalo bi :)
Ova pilula vam omogucava da promenite oblik, od
bube do slona. Mozete promeniti svoju rasu, oblik tela cak i svoj rod.
Ali opat neke od ozbiljnih povreda ce ostati i posle promene. Promene
ce biti samo fizicke, to znaci da ako se pretvorite u mladju verziju
sebe ili nekog drugog, vese telo ce izgledati mladje ali bi cete imati
isto godina i iskustva kao i pre pretvaranja. Takodje ne mozete postati
pametniji niti gluplji.
Plava pilula
Ona vam daje
samoodrzanje, besmrtnost. Nema vise potrebe za jelom, spavanjem i
disanjem. Proces starenja ce stati tamo gde je bio pre promene. Takodje
imacete veliku sposobnost izlecenja, od bolesti tumora i slicno. Ali
ipak ne biste mogli da prezivite, urad voza, pucanj u glavu.
Proplanak, blagi
povetarac, zalazak sunca. Litica koja cini sam kraj proplanka. Ugazena zemlja,
po negde koji busen trave. Vetar koji duva, povremeno donosi dosta prasine. Po
koji jecaj iz pozadine. GLAVNI JUNAK: duga braon kosa, kao I brada, plave oci,
u koznom oklopu, lice mu je krvavo, prasnjavo. Pravi par koraka, na njemu se
vidi veliki umor, mac koij se vuce za njim. Pada na kolena, provalija je odmah
tu ispred njega. Ispusta mac, kraj sebe, siri ruke I kao da se smeje suncu,
sunce ga obasjava I u njegovim ocima se pojavljuju suze. Savija se u struku
tako da podlaktice naslanja na noge, dok su mu noge savijene u kolenu tako da
sedi na njima, pognute glave. Vetar mu pomera kosu, krv mu kapnje sa oklopa.
Cini par jecaja, I sake zariva u prasnjavu zemlju I stiska,grabi zemlju. Jos
uvek jeca. Jecaji iz pozadine jos uvek traju. Dize glavu I tu u praznini, taman
toliko daleko da mora nacini korak u prazno kako bi dohvatio STARCA, pojavljuje
se STARAC. STARAC: jako duga seda kosa, skoro pa skoz bela, kao da sedi u
vazduhu, na njemu se nalazi dosta belih krpa koje ga pokrivaju. Vetar ih nosi
sa bradom, sunce je pravo iza njega, tako da vidi samo njegovu siluetu lica,
glave. STARAC mu pruza ruku.
STARAC:
Ako podjes samnom, ako mi verujes, nacini korak i videces nevidjeno,
premostices nepremostivo… videces dalje…
GLAVNI JUNAK:
Gleda sa dosta nesigurnosti…
STARAC przu ruku
pokazijuci mu ono sto se nalazi iza njega. Nebo je tamno, na stotine malih
vatri, mnogo dima, nebrojano mnogo leseva. U sredini kadra, stoji njegova ZENA
sa bebom u narucju I dva mala decaka. Koja mu hrle u zagrljaj. ZENA place od
srece, beba place, decacima se na licu vidi osmeh.
GLAVNI JUNAK:
Ustaje, okrece ledja STARCU, cini dva do tri koraka I na trenutak staje,
okrece se litici I STARCU, umesto STARCA I litice nalazi se ZID.
Hehehe, ja sam ovde a ona radi nista mislim na, premestenje iz zamracene sobe gde svira muzika danima sa kompjutera, u dnevnu sobu. Onda bi gledala TV, sve dok se nekoliko puta ne bi cuo msn sa kompjutera, bez ikakve promene na licu bi ustala i opet sela za isti komp, napisala odgovor, a cak joj ni pitanje nista nije znacilo, mozda joj ni ja ne znacim, muzika bi polako nestajala a ona bi se priblizavala TV-u. Mozda me je pogresno razumela. Ovo je studenjak, prva klupa levo, a tu je cak i kanta. Mozda mozda, aaa ne.... proslo je 18h pre 25 minuta... 18h 18h... njen vrat, ta plava kosa, fakultet. Od prvog dana pa do sada, i evo malo mi fali. A ona....
Prosjak: (zaustavlja se na kanti do klupe) Izvini imas 20 dinara za pivo, znas meni je otac umro u ratu? A i brata nisam video 10 godina, a ja sam iz Leskovca. Tamo nije bilo mesta za mene. Bili smo svi jedno a gledaj nas sada, svi se nesto razvrajamo, lepo je govorio moj deda, ostace samo Beogradski pasaluk. Znas meni je otac umro, umro u Hrvatskoj. A vidim mene sada, skupljam ove konzerve. A sta da se radi, mora i to neko, al cuti, dobro je. Znas, mene cesto teraju odavde, ja im kao smetam. Pa vec su me oterali odande a sada hoce i odavde. A meni je otac umro za ovu drzavi, ma ne za ovu, za Jugoslaviju. (guzva one konzerve i u jednoj nalazi malo priva, nakrece i otpija koji gutalj i guzva je i stavlja u dzak) Ja sam ovde sam, pa tako volim ja da popricam sa vama mladima, vi ste sada mnogo napredni. E kada sam ja bio mlad, kakve sam ja samo zene imao... Nego imas li ti 20 dinara da popijem jedno pivo ?
Ja: Nemam
Prosjak: Neka neka, nema veze. Vazno je da si mlad, i zapamti ovo sto cu da ti kazem. "Dok hodas ne mislis o koracanju, nego o cilju."
Ja: Hvala, upamticu to. (prosjak guzva i zadnju konzervu i odlazi)
Bio je upravu, ko zna sta je on jos sve hteo da mi kaze, a ja .... ja samo cutao. Ma mozda je i bolje tako. Mozda bi samo nastavio o svom ocu. Heheh bio je dobar... 18h i 35 minuta a DAJ zasto, toliko je bilo tesko a nje jos nema. Serem ti su u klupu, prvo ti prija ovaj razmak izmedju dasaka, nekako se tacno nemestis a onda taman zaboravis i onda vec zulja. Sve nesto lepo pa posle ... ma, TAKO MI TREBA ! pojavi se. Znas da nema veze sto kasnis. Kako je lepo vreme, mirise lepo, mirise na prolece. Mirise na detinstvo. Hehe, oblak u obliku svemirskog broda. Joj kako je dobar a bas bas pravi brod. Ah da je ona tu, pa to bi bilo predivno. Zamisli, ja bi pokusavao da joj objasnim koji ja to zapravo oblik od oblaka vidim. A ona bi videla verovatno kravu, ali ipak bi se trudila da vidi brod. E to je NADA ! a gde je moja NADA... koliko samo joj samo volje dao... a ona, pa gde je ! 18h 40 minuta. A vise necu ni da vadim ovaj telefon. hehe , definitivno brod... da li se stidi, njen plavi pogled... tako cudnog lica. Gde je gde treba... DAJ! cekam te vec 40 minuta. Cekacu koliko god treba, samo da mi jednom daj odgovor, jedan pogled. Ne spustaj pogled, koliko sam samo to puta trebao da kazem. Cesto je bila tu, a ja sam mogao samo da gledam i da da... da li postoji nesto lepse? daj nikoga nisam tako gledao. Toliko mi je nepoznata, a tu je. A ja ne mogu nista, nista. Sa svima makar stupis u razgovor i makar posle godinu dana shvatis nesto ma bilo sta a sta sam ja shvatio, nista. Sedim ovde i nemam pojma da li ce doci, nema ni sms-a, poziva. Da li sam ja nesto pogresio. Ma rekla je da ce doci, znam. Nisam mogao izmisliti, trebalo mi je nedelju dana za to pitanje. Pravicu se da je tu pa mozda i dodje.
(trazi me pogledom vec sa kapije) Dora: Izvini sto kasnim. Ja: Ma, drago mi je da si sada tu. Dora: smesak Osecam da je tu ... koliko bi bilo lepo zagrliti je. Samo dodirnuti te usne. Taj pirsing na usni. To je savrseno, tako ih savrseno istice. aaaaah..... Vec previse nije tu. Mozda nece doci... Sat vremena je previse... da cekam srdjana razumeo bi, a i on bi razumeo. Ali ona nije Srdjan, da li jos da cekam. Ako budem jos cekao a nje ne bude tu .... bice mi teze otici. Kao da tek sada shvatam da je nema, pa sada sam i tuzan. A tako sam bio uplasen kada sam dolazio. Pa ja sam mislio da je ona vec tu, pa cu joj prilaziti iz daleka, a da ce mene ona onako polu namrstenim pogledom gledati, traziti da li sam to ja, zaista ja. Prevario si se !! Eh, sada je vise ne moram cekati na msn-u, cekati samo da napise nesto. Koliko me cini srecnim, cinila. Da li je bas ovo sada taj trenutak kada sam uzgubio nadu ... ako i nju izgubim Dora ce nestati... AAAahghg propustio sam juce seriju a i danas cu, danas je petak, sje. ... a i nju sam juce cekao(doru), cekao iako sam mogao da cujem zvuk msn-a i da ustanem da vidim. ah nema veze... nje jos nema. A i aparat mi je tu, mislio sam da cu imati tu cast slikati je. Sada nemam. Mislim da vec previse dugo sedim na ovoj klupi sam...
Ja se ovim vec neko duze vreme citavom ovom
pricom ispod, pa sam to resio da podelim sa vama u nadi da ce se nekoga
zainteresovati. Ja cu pokusati da
objasnim sve vezano za muzku pravljenu od vecini prepoznatljivih
zvukova. To su zvukovi sa Commodore 64, Game Boy, Atari 2600 i Nintendo
sistema.
Naravno i nama poznate SEGE ili Terminarora. Verujem da vecina vas ume
da prepozna melodiju iz Marija...
U nastavku svi korisni linkovi ka raznim sajtovima koji vam mogu pomoci.
E sada ono najzanimljivije, program u kome se pravi muzika 8bit,
preskocicu programe koji su namenjeni dos-u. Ovo je indenticna verzija
kao i dos,
iste baze svukova, stim sto je ovde dodat kursor i zaista nista vise. http://famitracker.shoodot.net/
Velika baza fajlova kako za ovaj program tako i za druge programe, takodje mozete okaciti i svoje fajlove online. http://2a03.free.fr/
Sve mi se nekako cini da je ovih dana prolece pokusalo ali nije imalo dovoljno volje, a mozda je i nekako malo vise poranilo. Ali sva sreca pa ono uvek dodje. Kako su naisli ti topliji dani, ja uzeh aparat u ruke i to ne digitalac vec Zenit TTL. Prvo mesto za slikanje je bio moj kraj u kome zivim. Krenuo sam od mesta koje dobro poznajem, sa kojih znam kakve se slike dobujaju. Ali naravno sada je to bilo skoz novo iskustvo. Nesto kasnije sam otisao do grada sa drugom, tacnije na Kalemegdan. Tamo sam slikao kapije. Bilo je zanimljivo. Pao je mrak tako da smo se uputili u studenjak na blaju. Tako da sada cekam jos jedna svetliji dan pa da iskljocam film do kraja pa da ga razvijem. To ce biti moje prve fotografije sa analognog aparata. A sve to biti samo eksperiment. Ako sam ga polozio :) tj. napravio dovoljno ostrih slika, sa dovoljno svetla. Nosicu taj aparat uvek sa sobom. Toliko od mene za ovo javljanje. Imao sam potrebu da pisem ovde.
Slika sa pocetka teksta je napravljena na jednom platou, nazvao bih je Momenat.
Evo red je da se i ja predstavim. Ja sam Vukasin. Zivim u Beogradu. Slusam dobru muziku, trenutno foto reporter u Blicu, cackam po PSu, radim dizajn svega i svacega. Blejam
